Predsednik Thaçi: Vojske će biti, nema povratka nazad

Priština, 17. mart 2017 - Predsednik Kosova, Hashim Thaçi, danas je održao predavanje ispred studenata Koledža UBT i razgovarao je sa njima o mnogim važnim procesima kroz koje prolazi naša država.

U svom predavanju u UBT-u, predsednik Thaçi je rekao da kao država prolazimo devet godina od osnivanja i postepeno smo uspeli da se konsolidujemo i ojačamo.

"Uspeli smo da imamo 114 međunarodna priznanja. Očekujemo nova priznanja u narednim danima. Uspeli smo da se učlanimo u mnoge međunarodne organizacije. Posebno izuzetna je bila prethodna godina u pogledu članstva Kosova u međunarodnim sportskim organizacijama, kao što su UEFA, FIFA", rekao je predsednik Thaçi.

Predsednik je rekao da cilj i svrha, ali i naša vizija je da što brže budemo deo evropske porodice i deo NATO-a.

On se zaustavio sa posebnim naglaskom na stvaranje vojske Kosova, kao i kod Komisije za istinu i među-etničko pomirenje na Kosovu.

"Poštujući Ustav Kosova, zakone na snazi, pravo nezavisne i suverene države, ja sam pokrenuo ovih dana nacrt zakon u potpunom skladu sa postupcima, pravilima o radu Skupštine, tj. nacrt zakona o osnivanju vojske Kosova ili transformaciju Kosovskih snaga bezbednosti od civilne u vojnu misiju", rekao je predsednik Thaçi.

Ovaj predlog ima i svoju predistoriju, prema predsedniku Thaçi, jer KSB je snaga koju smo stvorili od nule, u okviru transformacije i raspuštanja KZK-a, a onda počeli izgradnju  KSB-a, u drugoj polovini 2008. i početkom 2009. godine.

"Bio je proces pod potpunim nadzorom, a obučeni od strane međunarodne zajednice, NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država. Stoga, sa punim pravom u 2014. godini, doneli smo odluku i imali smo punu podršku međunarodne zajednice, SAD-a i NATO-a o osnivanju Kosovskih oružanih snaga. Nema više povratka, Vojske će biti", rekao je on.

Zbog unutrašnjih političkih zbivanja, predsednik Thaçi je rekao tada da je politički spektar oklevao da glasa u Skupštini Kosova za osnivanje Oružanih snaga.

"U to vreme izgubili smo jednu priliku, koju smo pokušali da popravimo tokom celih ovih tri godine, ali nakon izbora u 2014. godini, političkog zastoja koji se dogodio i dolaska Srpske liste u Skupštini Kosova stvorila se sasvim drugačija realnost", rekao je predsednik Thaçi.

On je rekao da je Srpska lista dala svoj odgovor o stvaranju vojske Kosova i kosovski  Srbi se koriste samo kao karta za nacionalizam vlasti u Beogradu.

"Nakon ovog vrlo jasnog odgovora, nažalost stvorena je takva realnost da umesto da idemo sa ustavnim promenama treba da krenemo sa zakonom što dozvoljava i Ustav i naše zakonsko pravo kao suverena država", rekao je predsednik Thaçi.

Predsednik je rekao da ne možemo da se učlanimo u NATO-u, niti u bilo koji drugi mehanizam, čak ne možemo ni započeti proces partnerstva za mir, bez osnivanja vojske.

" Nastavićemo da radimo sa celim relevantnim političkim faktorom. Nastavićemo da radimo sa civilnim društvom. Nastavićemo da radimo sa medijima, sa svim zajednicama na Kosovu, kako bi ovaj proces imao potpuni uspeh", rekao je predsednik Thaçi.
 "Imali smo 109. potpisa za Deklaraciju Nezavisnosti Kosova. Verujem da ćemo imati 110 članova Skupštine koji će u potpunosti podržati osnivanje vojske Kosova", dodao je on.
 
Dok, o inicijativi osnivanja Komisije za istinu i među-etničko pomirenje na Kosovu, predsednik Thaçi je rekao da ta komisija će biti nezavisna i nepristrasna i da će biti vođena od predstavnika obe zajednice, albanske i srpske.
 
"Veoma sam svestan da ovi projekti ne dobijaju nijedan aplauz i da ne predstavljaju neki entuzijazam u populističkom smislu, ali sam i veoma ubeđen da su to pravedni projekti i stavovi za našu zemlju i našu evro-atlantsku budućnost", rekao je predsednik Thaçi.

Govoreći o odnosima između Kosova i Srbije, kao i o Rezoluciji Skupštine Kosova o dijalogu, predsednik je potvrdio da će se ta rezolucija potpuno poštovati.

Tokom razgovora sa studentima iz koledža UBT, predsednik Thaçi je govorio i o procesu liberalizacije viza za građane Kosova, ali i o Zajednici opština sa srpskom većinom i o sporazumu o demarkaciji sa Crnom Gorom.