Predsednik: Bezbednosne snage Kosova su ponos Kosova

Predsednik Republike Kosovo, Hashim Thaçi, je preko javnog obraćanja upućenog iz kasarne „Adem Jashari“ Bezbednosnih snaga Kosova, rekao da se Oružane snage Kosova formiraju u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i našim partnerima.

On je rekao da kao što se ponosimo danas Bezbednosnim snagama Kosova, tako ćemo se ponositi sa multietničkim profesionalnim o odbrambenim snagama.

Ovo je celo obraćanje predsednika Thaçi-ja građanima u vojnicima Bezbednosnih snaga Kosova:

Poštovani građani Republike Kosovo,

Poštovani vojnici i oficiri,


Ponosan sam i veoma privilegovan što sam danas pred vama.

Vi ste vašim radom postigli da učinite ponosnim vaše roditelje, vašu decu, ali iznad svega, vi ste ponos Republike Kosovo.

Dozvolite mi da vam se zahvalim na ovoj mogućnosti da vam se danas obratim.

Zajedno treba da odrazimo dosadašnja postignuća.

Da govorimo o događajima u našoj zemlji i da zajedno pronađemo odgovore za izazove i mogućnosti koje imamo pred sobom.

Kvalitet naše demokratije ne treba da zavisi samo od jedne probe političkih predstavnika sa jednim građaninom, putem izbora.

Verujem da se demokratija gradi i da jača konstantnom i direktnom razmenom ideja i naših iskustava.

Poštovani vojnici i oficiri,

Poštovani građani Republike Kosovo,


Dozvolite mi da na početku iskažem zahvalnost zbog činjenice što smo ove godine prošli dva bitna testa demokratske zrelosti putem uspešnog organizovanja izbora.

Tim pre, kada se prisetimo činjenice da su ovi izbori održani u ne tako lakoj političkoj atmosferu, u kojoj su unutrašnje debate bile življe i dinamičnije nego ikada pre.

Poštovani prisutni,

Okrenimo glavu napred i sećajmo se naše prošlosti.

Brzina kojom je Kosovo uspelo da preokrene svoju sudbinu na pravi put, u poslednje tri decenije, je besprimerna.

Mi smo imali sreću i čast da budemo deo istorijske generacije koji su ovu zemlju izveli iz ugnjetavanja, potcenjivanja, zloupotrebe i podložnosti.

Učinili smo puno za našu zemlju i zbog toga smo zauvek vedra čela.

Ali, da li je naš posao time završen?

Sigurno da NE.

Mislim da mi možemo uraditi mnogo više.

Blizu smo datuma kada ćemo obeležiti desetu godišnjicu nezavisnosti.

Ovi datumi nam omogućavaju da se odvojimo od svakodnevice i da zajedno damo odraz.

Da govorimo o postignućima i izazovima koje smo prevazišli, a da takođe mislimo mirno i o zaostacima i neuspesima – koliko god da je nezadovoljavajuće da se tako razmišlja.

Treba da u potpunosti budemo iskreni, Kosovo i danas prolazi kroz teške izazove.

Postigli smo da konsolidujemo našu državu, rasprostirući institucije u svaki kutak zemlje, međutim na mnogim poljima funkcionisanja i upravljanja, još ima posla koji treba uraditi.

Iako danas funkcionišemo kao država, ima još mnogo polja koja su van naših državnih organa.

Jedan neopravdani broj međunarodnih misija, još uvek funkcioniše na Kosovu, stvarajući utisak da smo u veoma ranom stadijumu tranzicije.

U međunarodnom okruženju postigli smo veliki broj priznanja, učlanjenja u međunarodne organizacije, ali još uvek nismo tamo gde želimo i gde zaslužujemo da budemo.

Projekti koji su pred nama nisu laki.

Veliki izazovi su pred nama, ali ukoliko se usredsredimo i ukoliko radimo zajedno, možemo da ih prevaziđemo.

Poštovani vojnici i oficiri,

Poštovani građani Republike Kosovo,


Teška vremena nas mogu zbuniti, ali mi ne smemo da dozvolimo da prepreke zamute našu viziju.

Naša prošlost je bolna, kojom dominira ugnjetavanje i osvajanje.

Uvek ćemo se s bolom sećati svih nedužnih žrtava krvavog rata.

Ponizno, ali i ponosno se sećamo svih mučenika i heroja koji su dali njihove živote za slobodu u kojoj danas uživamo.

Ne zaboravlja se i ne treba nikada da se zaboravi deportacija polovine našeg stanovništva, u pokušajima etničkog čišćenja.

Ovo se nekome može učiniti kao da govorimo o staroj, zaboravljenoj istoriji, ali ne.

Govorimo o našoj istoriji, o braći i sestrama, o bližnjima i našim prijateljima, o našim mukama.

Patnja još uvek nije okončana, jer i danas mnoge porodice na Kosovu nastavljaju da žive ne znajući gde su njihovi bližnji.

Uz sav ovaj istorijski teret, mi nećemo dozvoliti da nas bol i užas koji smo doživeli drže kao taoce.

Nećemo misliti i nećemo se ponašati kao žrtve, jer mi smo pobedili u ratu i imamo istoriju kojom se dičimo.

Ali, istorijska dužnost koju imamo pred sobom je da steknemo i mir.

Naš cilj ostaje jasan, da izgradimo budućnost na Kosovu, kao slobodne, demokratske i miroljubive zemlje, koja će biti otadžbina svim njenim građanima.

Republika Kosovo kao nezavisna, suverena, demokratska, jedinstvena i neodvojiva zemlja, sa evropskim i evro-atlantskim opredeljenjem- treba da bude neosporna i integrisana u porodicu svetskih nacija.

Ove ciljeve treba da postignemo uporno i verujući u sebe, ispunjavajući demokratske standarde, ali ne tako što ćemo postati servilni neplodnim projektima, koji su žesto uvezeni i nametnuti.

Svakoga dana se povećavaju glasovi koji traže jasniji identitet na način kako upravljamo.

Veoma dugo ssmo se prilagođavali potrebama vremena.

Napravili smo mnogobrojne propuste u pitanjima u vezi sa kojima je trebalo da imamo veći unutrašnji odraz i više poštovanja prema onome ko smo.

Pozivam sve da misle više o tome kako možemo napraviti Kosovo koje odražava zahteve, potrebe, snove i želje njegovih građana- pred svima.

Dok verujem u potrebu za konstantnom reformacijom i modernizacijom, mislim da to treba da uradimo na način koji najviše odgovara našoj zemlji.

Vreme stranih međunarodnih misija na Kosovu je prošlo.

Ostajemo zahvalni međunarodnoj zajednici za svako dobro koje je donela Kosovu, isto kao što ih smatramo odgovornim i za sve njihove propuste i neuspehe.

Dobro partnerstvo funkcioniše recipročno.

Međunarodna zajednica uvek može da računa na jako partnerstvo i saradnju sa nama, kao osnovni princip.

Ali, sada je odgovornost za naše putovanje, za našu sadašnjost i budućnost, u našim rukama.

Dakle, svi smo odgovorni da se ponašamo kao glava kuće u našoj zemlji.

Pre nego što okrivimo okolnosti i bilo koga za bilo šta što nam se učini da ne napreduje dobro, mi treba prvo sami sebe da pogledamo.

Danas je naše društvo više polarizovano, politički fragmentisano, i sve je počelo ekstremno da se politizuje.

Ja shvatam koliko je izazovno za sve one koji su doprineli ovom stanju.

Oni treba da pronađu snagu da prevaziđu ovaj model podela i neslaganja.

Politički spektar na Kosovu može da se ne slaže u vezi sa dotičnim pitanjima, ali ne smemo da izgubimo, čak nijedan minut, dozvoljavajući dalju degradaciju debate.

Nasilje nema mesta na Kosovu.

Šta više, nasilje u institucijama i od strane predstavnika institucija – je sramota i ne može se ničim opravdati.

Nažalost, ovaj razarajući unutrašnji pristup je oslabio i i dalje oslabljuje našu zemlju.

Napadi na institucije, oštećenje javne i privatne imovine, fizički dueli poslanika, neke su od bolnih nesreća danas.

Posledice su dosta veće od senzacionalnih natpisa koje su ove situacije proizvele, kako unutar, tako i van zemlje.

Dakle, moja molba za sve je da se distanciraju od ovakve vrste ponašanja i da rade na izgradnji mostova komunikacije i saradnje.

Na Kosovu se danas sa velikom lakoćom stavljaju pod znak pitanja i koriste se za dnevne politike, pitanja koja su od zajedničkog državnog interesa.

Mi pod hitno treba da ponovo sagradimo narodni konsenzus o pitanjima od zajedničkog interesa.

Ja ću, kao predsednik nastaviti da se konstantno trudim da ovaj element moje odgovornosti poštujem i gajim u svakom smislu vršenja moje funkcije.

Ima nekoliko stvari koje ne treba da zavise od toga ko upravlja, a ko je u opoziciji.

Za određene teme, građani su opredeljeni i jedinstveni.

Jedinstvo građana treba da rezultira jedinstvom njihovih predstavnika.

Poštovani vojnici i oficiri,

Poštovani građani Republike Kosovo,


Ekonomski razvoj i rast, zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvo su neka od pitanja koja treba tretirati pod hitno.

Razvoj poljoprivredne proizvodnje, povećanje kapaciteta proizvodnje električne energije, strane strateške investicije, ključ su ekonomskog porasta.

Takođe je obavljen veliki posao na poboljšanju obrazovne infrastrukture, na obezbeđivanju adekvatnih uslova nastavnicima, obuhvatajući i povećanje plata.

Nasuprot tome, mi treba ponovo da usredsredimo naše napore na dalje poboljšanje kvaliteta obrazovanja, kako bismo ispunili potrebe tržišta rada.

U isto vreme, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije treba i dalje da ostane naš prioritet.

Loša slika Kosova, u velikoj meri je i rezultat percepcije o visokom nivou korupcije.

Dakle, ova situacija treba da se jednom za svagda promeni.

Koliko ćemo biti uspešni na ovom polju, zavisi od kvaliteta vladavine zakona.

Nema polja o kojem se razgovaralo, koje se analiziralo, o kojem se diskutovalo i u koje je uloženo više, nego što je vladavina zakona.

Dakle, nema sumnje u bitnost ovog sektora.

Specijalni pristupi i modeli, često eksperimentalni, retko korišćeni drugde- skoro da su postali norma na Kosovu.

Na stotine miliona evra evropskih poreskih platiša potrošeno je i nastavlja da se troši za napredak Misije EULEX-a.

Kako je moguće da uz svo ovo obuhvatanje, besprimerno, odgovornost snosi samo kosovska strana.

Jasno ističem da je naš državni cilj učlanjenje u EU, a ne da Kosovo ima njegove doživotne misije.

Verujem da je došlo vreme da neke naše institucije pokažu više odgovornosti i samouverenosti.

Nedostatak znanja i hrabrosti da se dužnosti vrše časno, ne može da se opravda.

Dakle, moja jasna poruka svim službenicima koji vole njihov posao i našu državu jeste:

Sprovodite zakon u potpunosti i bez razlika, jer tako nikome nećemo dati izgovor da pretenduje na nastavljanje misija u nedogled.

U leto naredne godine, videćemo potpuno zaključivanje trenutnog mandata misije EULEX.

Do sada smo govorili o tranziciji, o stezanju, sada treba da govorimo odmah o zaključnoj fazi.

Ponosni smo što smo deo civilizovanog evropskog građanstva i što smo posvećeni tome da zaštitimo zapadnjačke vrednosti, koje smo nasledili od naših predaka.

Nema ničeg što je više sveto nego da očuvamo versku i međuetničku toleranciju.

Dakle, mi smo i ostaćemo šampioni u borbi protiv ekstremizma, fundamentalizma i svakog oblika terorizma.

Kosovo je, kao i veliki deo zapadnih država, pogođeno funadmentalističkim i terorističkim elementima.

Međutim, naše bezbednosne institucije su se uspešno suočile sa ovom opasnom pretnjom.

Tako će biti i u budućnosti.

Bićemo beskompromisni protiv onih koji teže da nam nasilno promene kulturu, tradiciju i naš način života.

Oni građani Kosova, koji su zapali u mrežu ekstremne, fundamentalističke i terorističke ideologije, nemilosrdno će biti suočeni sa snagom zakona.

Zdavaćemo konstantne udarce onima koji rizikuju naše narodne i državne vrednosti.

Poštovani vojnici i oficiri,

Poštovani građani Republike Kosovo,


Ovo nisu lake teme za nas.

Ali mi smo ovde upravo kako bismo se bavili teškim temama.

Bez sumnje, takva je i tema koja je dobila veliku pažnju u poslednje vreme, a ima veze sa „Specijalnim sudom“.

Međunarodna zajednica nam je nametnula njegovo osnivanje.

Naše institucije su prihvatile tako nešto, jer u suprotnom mi ne bismo imali snage da zaustavimo osnivanje drugog međunarodnog suda, pod okriljem OUN-a.

Izglasali smo ga u to vreme kako bismo očuvali partnerstvo sa SAD-om, EU i NATO-om.

Mislim da Specijalni sud ne može da postigne da uradi ono što izjavljuje – da ojača osećaj pravde za žrtve rata.

Da postoji takva pravda, kojom upravlja međunarodni faktor, 100 specijalnih sudova bi trebalo da se osnuje samo za zločine koje je Miloševićeva Srbija izvršila u državama Balkana i ovde na Kosovu.


A paradoks sa kojim se mi suočavamo- je očajavajući.

Istoj toj Srbiji su vrata EU otvorena, a Kosovo ostaje u izolaciji.

Kosovo i svi mi želimo pravdu, ali ne prihvatamo da budemo diskriminisani i potcenjeni u njeno ime, samo kako bismo zadovoljili one koji ne mogu da podnesu postojanje i uspeh naše države.

Poštovani vojnici i oficiri,

Poštovani građani Republike Kosovo,


Kosovo mora da okonča tranziciju Bezbednosnih snaga Kosova i da osnuje multietničku vojsku, Oružane snage Kosova.

To i radimo u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i našim partnerima.

Kao što ste danas, bićete multietničke, profesionalne, odbrambene snage, koje će s ponosom predstavljati našu državu.

Kosovo treba da ima pun kapacitet odbrane i modernu vojsku, kako bi doprinelo miru i stabilnosti u regionu i bilo gde u svetu.

Kao što uvek i želimo, vi pripadnici BSK-a blistate na svakoj vežbi ili na svakom takmičenju na kojem učestvujete.

Blistate na svetski poznatim vojnim akademijama.

Uniforma koju nosite je san vaših predaka, koji je postao stvarnost.

Vi ste profesionalci i zaslužujete šansu da ostvarite vaš potencijal – tako što ćete uskoro postati pripadnici Oružanih snaga Kosova.

Gledamo prema budućnosti, ali nikada ne zaboravljamo sve one koji su mnogo dali za našu zemlju.

Na temeljima naše slobode stoji doprinos i žrtva mnogih veterana OVK-a, koji nikada nisu odustali od sna o slobodi.

Mi nećemo odustati od naših napora da obezbedimo blagostanje i dostojanstven život veteranima, ratnim invalidima i porodicama palih boraca.

To nećemo uraditi na štetu funkcionisanja države, zato što sam siguran do niko od njih ne želi da ošteti fiskalnu stabilnost naše države.

Poštovani vojnici i oficiri,

Poštovani građani Republike Kosovo,


U kritičnom smo vremenu i u našim odnosima sa spoljašnjim svetom.

Verujemo u osnovne vrednosti EU.

Volja građana Kosova je u korist učlanjenja u EU.

Ukoliko nam se da pravična mogućnost i jasna perspektiva, mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da reformišemo, poboljšamo i ispunimo sve kriterijume EU.

Ali kako bi se tako nešto dogodilo, EU mora da okonča izolaciju naših građana.

Mi jako dobro znamo da je danas, naša evropska perspektiva naša nada, želja, cilj, ali ne i stvarnost.

Kosovo, kao najviše proevropska zemlja na Balkanu, je i najviše izolovana zemlja u Evropi.

S druge strane, „Mladi Evropljani“ danas su izolovani Evropljani.

To je osećaj slabosti, očaja, tuge koji ujedinjuje sve nas na Kosovu: bilo da smo političari, privrednici, biznismeni, umetnici ili obični građani.

Stupanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na snagu, roba nekog kosovskog poslodavca nema nikakve prepreke da bude pružana na evropskom tržištu.

Ali sam taj poslodavac ne može da se kreće po Evropi bez vize.

Tako je i sa našim umetnicima.

Filmovi i dela ne poznaju granice, ali ove granice važe za same njihove autore.

Izolacija, ostavljanje po strani, zaboravljanje, svakoga dana sve to koriste ekstremisti, oni politički i verski, na Kosovu.

Ova izolacija se koristi s ciljem oslabljenja davnih civilizacijskih i kulturoloških veza Kosova sa Evropom.

Zašto se Kosovo ovako tretira, kada se zna da je Evropska unija bila deo izgradnje demokratije na Kosovu tokom 1999-2008. godine, i nakon toga kada je EU bila deo procesa izgradnje države Kosovo?

Političari i diplomate, policajci, tužiocu i sudije, stručnjaci sa svih polja iz EU i iz država članica EU neodvojivi su deo naših uspeha.

Svakako, oni su deo i naših grešaka i neuspeha.

Nema evropske integracije bez prevazilaženja diskriminišuće izolacije koja je nametnuta i odugovlačena.

Dozvolite mi da budem jasan, mi znamo da Kosovo neće biti spremno da se pridruži EU naredne godine.

Bilo kako bilo- verujem da smo svi svesni i da smo zabrinuti zbog činjenice što je proces nepravedan.

Liberalizacija viza je jasan primer.

Pored toga što je ostavljeno poslednje, Kosovu je dato 95 kriterijuma, a njegovi susedi su imali samo oko njih 50.

Šta više, Kosovo je u potpunosti ispunilo svih 95 ukoliko se protumače u skladu sa formalnim vodičem.

Poslednji kriterijum koji je preostao, prema EU jeste ratifikacija Sporazuma o obeležavanju granične linije sa Crnom Gorom, koji treba ispuniti bez gubljena vremena.

Vlada Republike Kosovo je usvojila juče sporazum koji sam ja uz visoku državnu odgovornost potpisao 26. avgusta 2015. godine.

Svaki neuspeh naših državnih institucija da odgovorno izvršavaju međunarodne obaveze, služi EU kao opravdanje da Kosovo drže izolovanim.

Nepotrebna odugovlačenja, bilo s ciljem kupovine vremena, ili zbog ličnih hirova, ili hirova jedne određene grupe, su neprihvatljiva.

Ova odugovlačenja su štetna, ne samo za proces liberalizacije viza, nego i za međudržavne odnose sa Crnom Gorom.

Dakle, državne institucije treba da donesu sada odluku, jer kašnjenja donose nastavak izolacije i blede naše poverenje u očima država prijatelja.

Ne treba sebi da dozvolimo neuspeh u ispunjenju državnih obaveza i u isto vreme da krivimo EU ili međunarodnu zajednicu.

Naše institucije ne uspevaju skoro tri godine zaredom da ratifikuju Sporazum o granici sa Crnom Gorom.

Tako, ne samo da smo izgubili bitku u argumentima sa EU, nego smo poljuljali i poverenje naših strateških međunarodnih partnera.

Isto se može reći i za sprovođenje Sporazuma o osnovanju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Načiniće se više od četiri godine od potpisivanja Briselskog sporazuma i njegove ratifikacije u Parlamentu Kosova.

Na nesreću, Vlada još uvek nije ispunila svoju obavezu o osnivanju Zajednice, nasuprot činjenici da je sve jasno i potpuno zakonito i ustavno.

Dakle, javnom mnjenju stvari treba da budu jasne.

Koliko je kriva EU za izolaciju Kosova, toliko su krive i državne institucije zbog ne ispunjavanja svojih obaveza, koje su EU dale izgovor da nas drži izolovanim.

Nemam sumnje da će naši građani naći način da prevaziđu izolaciju.

Našli smo načine da prevaziđemo mnogo teže situacije.

Poštovani vojnici i oficiri,

Poštovani građani Republike Kosovo,


Svakoga dana je sve jasnije da nema jednostrane evropske integracije.

Kosovo nije priznato od strane pet članica EU.

EU izgleda da je ubeđena od strane nekih njenih članica da one mogu da nastave sa ne priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Kao posledica toga jeste i to što tako nešto onemogućava da se Kosovo jednog dana pridruži EU.

To je ta vrsta dvostrukog razmišljanja, koje se ne očekuje ni od jedne demokratske i transparente institucije.

Da li Kosovo uživa ili ne uživa evropsku perspektivu?

Da li nekoliko zemalja, zbog njihovih unutrašnjih problema, može da ugasi nadu za 2 miliona ljudi, da se jednog dana pridruže EU.

Do kada treba mi treba da se pretvaramo da se kao integrišemo i do kada ćemo nastavljati da se ponašamo kao da smo problem mi.

Proces integracije može biti dug i spor, ali nama treba konkretna perspektiva.

Sadašnji pristup je nestabilan.

Ukoliko nema vizije, hrabrosti i političke volje, plašim se da ne samo nećemo načiniti korake napred, nego još gore, da ćemo videti regres, jer se strpljenje gubi bleđenjem kredibilnosti EU.

Negada stvaramo utisak da što se više mučimo mi, da to stvara veći skepticizam u nekim državama EU.

Kosovo je jedinstven slučaj i naše iskustvo nema nijednu paralelu sa ostalim slučajevima negde drugde u EU.

Strah da će priznavanje ili unapređenje Kosova imati negativan efekat na ove zemlje, je neracionalan i to je pogrešan pristup.

Evropska unija je shvatila da nema drugog boljeg načina da se obezbedi dugoročni mir u našem regionu, osim učlanjenja svih država Zapadnog Balkana u EU.

Želim da vam jasno kažem da Evropska unija samo jača otvaranjem vrata narodima koji su još uvek van nje.

To treba da bude brza i strateška odluka EU, a nikako beskonačni tehnički i proceduralni proces.

Najadekvatnija odluka i najadekvatniji postupak EU bi bilo učlanjenje pet država Zapadnog Balkana u EU zajedno, u isto vreme.

Smatram i nadam se da Evropska komisija i države članice EU treba da uzmu u obzir našu realnost.

Ovu realnost da obuhvate u vodič tokom sastavljanja strategije za proširenje, a koji će biti objavljen tokom naredne godine.

I u odnosu sa našim susedima, Kosovo je faktor stabilnosti i ne može da se ostavi po strani.

Niko nas nikada više neće gaziti, to je sigurno.

Svi koji su zainteresovani da imaju saradnju sa nama, treba da nas tretiraju kao jednake.

Mi smo za regionalnu stabilnost i saradnju, ali troškovi i koristi treba da budu evidentni za sve.

Kosovo je pre više od pet godina stupilo u dijalog sa Srbijom, koji je olakšan od strane Evropske unije!

Verujem da, ukoliko postoji politička volja u EU i kod naših međunarodnih prijatelja, da ćemo moći da pređemo u novu fazu, ambiciozniju i značajniju nego do sada.

Mi smo posvećeni dijalogu, jer smo preko njega postigli da unapredimo konsolidaciju i državni integritet Kosova.

Danas, kao rezultat tog napora imamo rasprostiranje institucija na čitavoj teritoriji Kosova.

Danas imamo jedinstven i obuhvatni sistem pravde, imamo policiju na čitavoj teritoriji zemlje.

Ovaj proces sada treba da okončamo i konačnim istorijskim sporazumom o normalizaciji i pomirenju.

Ovaj proces treba da se okonča međudržavnim sporazumom, međunarodnim traktatom koji obezbeđuje dugoročni mir, međusobna priznanja i koji će omogućiti integraciju u evro-atlantske strukture.

Kao što sam rekao, ovo treba da bude naš zajednički napor, dakle, ubrzo ću i predložiti jedan model stvaranja sveobuhvatnog političkog tima.

U ovom timu će se stvoriti dovoljan prostor za sve predstavnike političkih partija i civilnog društva.

Sjedinjene Američke Države će biti obuhvaćene direktno u ovaj dijalog.

Treba više da mislimo o regionalnoj saradnji sa svim državama regiona.

Svi smo svedoci mnogih inicijativa u okviru procesa evropskih integracija kako bi se unapredila saradnja sa celim regionom.

Jedna takva ambiciozna inicijativa je regionalna ekonomska zona, koja će omogućiti slobodno kretanje robe, usluga i stručnjaka.

Ja podržavam takve ideje, ali mi ćemo kao Kosovo poštovati obaveze koje preduzmemo.

Ali, ovo se može napraviti samo nakon što se otklone barijere i samo onda kada Kosovo bude tretirano kao jednako.

Mi smo u potpunosti posvećeni miru, stabilnosti, ali želimo da hodamo pre nego što potrčimo.

Treba da bude jasno da ova vrsta saradnje među susedima treba da rezultira u korist svih, a ne samo agendi i olakšavanja napredovanjem samo nekih određenih država u regionu.

I još nešto, saradnja se dešava samo kada smo jednako tretirani i kada niko osim nas ne može da govori u ime Kosova.

Šta više, napori neke određene države da dominira ili rukovodi našim regionom u bilo kom obliku, su uzaludni napori.

Snovi o prošlosti treba da se zaborave, jer nas oni dele.

Samo budućnost zasnovana na civilizovanim i recipročnim vrednostima može da nas ujedini.

Poštovani vojnici i oficiri,

Poštovani građani Republike Kosovo,


Dozvolite mi da zaključim ovo javno obraćanje vama i građanima Republike Kosovo gde god da se nalaze, ponovo naglašavajući:

Kosovo i njegovi građani su autohtono evropsko stanovništvo, s toga je naša budućnost, obuhvatajući i vrednosti koje predstavljamo, prirodno i zasigurno u okviru Evropske unije, NATO-u i OUN-u.

Kosovo će uspeti da uspešno zaključi periodi patnji i sukoba sa Srbijom, potpisujući Traktat o miru i pomirenju.

Građani republike Kosovo žele da vide njihove izabrane političke lidere koji su ujedinjeni po svim pitanjima od narodnog i državnog interesa.

Dakle, moja dužnost i vaša dužnost, dužnost svih nas je da neprekidno radimo za našu opštu dobrobit.

Želim da nas prati sreća u ostvarivanju naši dobrih ciljeva u službi svih građana i naše države.

Hvala vam na strpljenju i vašoj pažnji!