Intervju predsednika Hashim-a Thaçi-ja za Glas Amerike

Priština, 15. april 2016. godine – Predsednik Republike Kosova, Hashim Thaçi, dao je intervju za Glas AmerikeOvo je intervju predsednika  Thaçi-ja za Glas Amerike:

Glas Amerike: Gospodine predsedniče, vi ste odabrani na ovu dužnost u vreme kada se politička scena suočava sa najtežim podelama, od proglašenja nezavisnosti. Odmah nakon vašeg izbora obećali ste da ćete raditi na prevazilaženju političke krize. Koje korake ćete preduzeti kako biste prevazišli ovu situaciju?

Predsednik Thaçi: Ja cenim da je kriza sada završena, mi smo u bitnom i dinamičnom procesu kao država u okviru jačanja i konsolidovanja institucija naše nove države, legitimnih i legalnih institucija. Sada ulazimo u jedno novo poglavlje, evroatlanskih procesa za našu zemlju, tako da cenim da je cela politička scena na Kosovu, da su sve institucije, društvo, mediji posvećeni da što brže, što bolje i produktivno idu prema učlanjenju Kosova u NATO i prema procesu liberalizacije viza i prema perspektivi evropske sigurnosti.

Glas Amerike: Gospodine predsedniče, opozicione partije kažu da vas ne priznaju kao predsednika, kako ćete raditi sa opozicijom?

Predsednik Thaçi: Ja ću služiti svima, bez razlike u političoj partiji, bez razlike u ideologiji, verovanjima ili religiji, i ni u jednoj zemlju u svetu predsednik nije izglasan sa 100% glasova, od strane čitave političke scene i od strane svih građana, ali nakon toga svaki predsednik, i u više demokratskim zemljama, služi svim građanima zemlje. Ja razumem rezerve koje su ranije imali, budući da sam ja bio predsednik najveće partije u zemlji, ali ja obećavam građanima Kosova da ću bez ikakve razlike, da ću uz moje odgovornosti, i nacionalne i političke, ustavne i zakonske, služiti svima u interesu očuvanja jedinstvenosti zemlje, u interesu očuvanja građanske kohezije i poštovanju kriterijuma i prednostima koje imamo kao država.

Glas Amerike: Gospodine predsedniče, nekoliko dana ranije ste rekli da ljudi koji su optuženi za kriminalne postupke, neće imati mesta u kosovskim institucijama. Kako se može oživeti jedno ovakvo obećanje?

Predsednik Thaçi: u okviru nadležnosti koje imam kao predsednik države, u bliskoj budućnosti ću započeti izmenu Krivičnog zakonika Kosova, iako je on najbolji u regionu, ali primetili smo neke rupe koje treba popuniti nekim dodatnim preporukama, tako da sada imamo tim stručnjaka, kako domaćih tako i stranih, sešćemo i razgovaraćemo i predlagaćemo sa čitavom političkom scenom kako bi se te promene što brže izvele kako bi sistem pravde bi što efektivniji. Kako bismo upotpunili jedan drugog, tužilački i sudski sistem, ali i popravni domovi.

Glas Amerike: Gospodine predsedniče, kada smo kod sistema pravde, sada su ponovo otvoreni razgovori o nastavku mandata misije EULEX-a. Kako vi posmatrate ovo pitanje?

Predsednik Thaçi: I pitanje tranzicije EULEX-a, Kosovo, cenim da gradi i da jača svoje kapacitete preuzimanja odgovornosti i izvršnog mandata u skladu sa kosovskim zakonima. Treba snažno da istaknem da je EULEX, nezavisno od propusta, uspešna misija na Kosovu, uradila je jedan dobar posao i bila je veoma od pomoći, bila je uz državne institucije, imala je izvršne odgovornosti, sada već osam godina, ali mi smo u bliskim razgovorima postizanja sporazuma o budućnosti rada međunarodnih institucija u zemlji i u okviru nje i za misiju reda i zakona na Kosovu, ali uvek ćemo raditi na tome da države institucije preuzmu odgovornosti koje im pripadaju, i ukoliko pokažu sposobnost, imaju jak kredibilitet i bore se za red i zakon, treba da razviju državne institucije, a međunarodna misija treba da ima ulogu savetnika i nadzornika. Ja imam poverenja da ljudi koji rukovode pravdom na Kosovu mogu da naprave izmene iz korena protiv korupcije i organizovanog kriminala i u okviru toga, mislim da će pomoći cela politička scena posebno ne obuhvatajući na izbornim listama u budućnosti ljude koji imaju inkriminišuću prošlost ili se suočavaju sa pravdom, dakle da radimo svi i na centralnom, i na lokalnom i na srednjem nivou kako bismo očistili institucionalni sistem Kosova i u tom pravcu smo odlučni da ove procese vodimo napred. Mislim da u okviru izborne reforme, koja će se dogoditi bliskoj  budućnosti, a i politička scena će postići konsenzus u tom pravcu.

Glas Amerike: Domaći sistem pravde je konstantno kritikovan zbog neefikasnosti. Da li ćete moći da promenite ovo stanje?

Predsednik Thaçi: Potpun verujem da stvari mogu da se promene na bolje. Bilo je kritika i bile su dobrodošle. Mi smo juče primili izveštaj Američkog Stejt depratmenta o sistemu pravde na Kosovu, ali i o pravima čoveka. Nalazi i napomene smo evidentirali i beležimo ih kako bismo poboljšali stanje i napredovali, kako bismo povećali efikasnost u radu. Ja verujem u ljudske kapacitete sistema pravde na Kosovu, uvek povećavajući efikasnost u radu. Mislim da postoji jedna velika razlika između percepcije što se tiče sistema pravde na Kosovu i pozitivne realnosti koja je u sistemu pravde. Propusta i rupa je bilo i treba da se evidentiraju i ja sam odlučan da podržim snažno ovaj proces u okviru mojih angažovanja kao predsednika zemlje.

Glas Amerike: Gospodine predsedniče, spomenuli ste izveštaj Američkog Stejt departmenta, u kojem se Kosovo kritikuje zbog visokog stepena korupcije. Gde zaostaje Kosovo u borbi protiv korupcije i da li ćete vi nastaviti mehanizme koje je započela vaša prethodnica, kako biste pomogli u ovoj borbi?

Predsednik Thaçi: Naravno da će nastaviti da funkcioniše Savet protiv korupcije. Izveštaj Američkog Stejt departmenta je naglasio ti pitanja, prvo je nasilje prema licima ili određenim poslanicima koje je povećano u Skupštini Kosova, a koje je ugrozilo ljudska prava, nadam se i verujem da je to nasilje sada prevaziđeni. S druge strane, evidentirano je da borba protiv korupcije treba da se nastavi, kao i protiv organizovanih kriminala i njegovih negativnih pojava. Snažno verujem da će ova borba biti snažna, da ćemo pobediti, neće biti lako i ovo nije samo pojava n Kosovu, već i u čitavom regionu. Kosovo je izgradilo kapacitete da bude uspešno u borbi protiv korupcije. U tom pravcu, ja verujem da će od pomoći biti svi mehanizmi društva kako bi se borilo protiv ove pojave od najviših nivoa do onih najnižih, a ne samo da bude selekcija i kategorizacija. Kao pojava, opasna je gde god se pojavi. Takođe je u izveštaju evidentirana potreba ASD-a i potreba za unapređenjem prava manjina i ostalih društvenih kategorija, dakle ja ću pažljivo pratiti evidentiranje ovih pojava i naravno sprovođenje u praksi prava ovih ljudi za koje se misli da su diskriminisani, ali imam poverenja u dobru volju kosovskih ljudi, kosovskih institucija i u međunarodnu podršku, da ćemo uspeti.

Glas Amerike: tokom vašeg govora na inauguraciji vi ste rekli da su razgovori sa Srbijom ublažili odnose u regionu. Ali, gospodine predsedniče, koje su koristi Kosova od ovakvog ublažavanja kada su postignuti dogovori u ovim razgovorima podigli tenzije u zemlji?

Predsednik Thaçi: Dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom imao je pozitivne rezultate i za Kosovo i za Srbiji i za region. Pitanje koje kritičari postavljaju jeste šta je Kosovo dobilo, ali u isto vreme ja postavljam pitanje kritičarima ovog dijaloga, šta je Kosovo izgubilo. Kosovo je dobilo kontrolu nad jednim velikim delom svoje države, organizovalo je po prvi put izbore na lokalnom i centralnom nivou na severu Kosovske Mitrovice, prema kosovskim zakonima. Danas imamo carinike i kosovske policajce na graničnim prelazima sa Srbijom, dakle integrisali smo srpski zajednicu i državne institucije i dan danas deo Skupštine i deo Vlade. Takođe smo konstantno radili kako bismo uspostavili policiju Kosova na severu, integraciji srpske zajednice, takođe i u sistem pravde. Maksimalno će se raditi na tome da svi sporazumi sprovedu. Ja snažno verujem da od procesa normalizacije odnosa između država Kosova i Srbije treba da pređemo u fazu pomirenja. Verujem u pomirenje između naroda naših država, a što se tiče regiona, bilo je reflektovanja. Možete da zamislite da se nakon šest decenija nije dogodila nijedna poseta premijera Albanije Beogradu, zbog šest decenija zaleđenih odnosa, jer budućnost albanskih i srpskih odnosa prolazi preko Prištine. Ukoliko Priština ima korektne odnose sa Beogradom, onda se to reflektuje na čitav region gde god da žive Albanci, a ukoliko postanu napetiji odnosi između Beograda i Prištine, oni se reflektuju u negativnom smislu i takođe zatim i poseta premijera Srbije Tirani, ali  i na druge sjajne odnose koje Kosovo ima sa ostalim zemljama regiona.

Glas Amerike: Ovog meseca Srbija održava parlamentarne izbore. Da li očekujete promene u pristupu Beograda nakon ovih izbora, imajući u vidu i političku retoriku koju koriste srpski političari, koji su poslednjih dana odvijali kampanje na Kosovu? 

Predsednik Thaçi: Na volji je srpskih građana za koga će glasati i koga će izabrati za rukovodioca države. Oni su u jednom izbornom procesu i nije u našoj nadležnosti da se mešamo, ali u isto vreme smo zabrinuti zbog onoga što se tamo dešava. U interesu Kosova je da imamo Srbiju sa evro- atlantski orjentisanim rukovodstvom i u isto vreme, Srbi koji su na Kosovu, mi ćemo poštovati pravo prema Ustavu i zakonima da izraze njihova mišljenja i volju i o izborima tamo, i poštujemo legitimnu zainteresovanost Srbije za srpsku zajednicu na Kosovu, onako kako poštujemo prava svake države i naše pravo da se interesujemo za određenu zajednicu  u ostalim državama koja su garantovana i prema Ustavu i prema međunarodnim standardima. Ja očekujem da će se dijalog nastaviti, očekujem da se nastavi sa procesom normalizacije odnosa i očekujem novu dinamiku, bilu u pregovorima ili u sprovođenju postignutih sporazuma. Veoma je bitno da i Kosovo i Srbija što brže odi prema evroatlantskoj perspektivi i da ceo naš region bude u regionu standardnih evropskih kriterijuma i standarda. Očekujemo da će Kosovo, nakon započinjanja sprovođenja SSP-a dobiti i preporuke za sprovođenje procesa liberalizacije viza i da će građani Kosova moći da se slobodno kreću kao i svi ostali građani u regionu, na teritoriji Evrope.

Glas Amerike: Kako će glasati Srbi na Kosovu?

Predsednik Thaçi: Sve je određeno Ustavom i zakonima, postojaće centri za sakupljanje koje će nadgledati institucije Republike Kosova. Ali, u okviru prava na dvojno državljanstvo, ovako nešto je poštovano i dozvoljeno.

Glas Amerike: Gospodine predsedniče, u vašem govoru sa inauguracije, među stubovima vašeg rada vi ste spomenuli i borbu protiv nasilnog ekstremizma. Kako ćete tačno postupati kako biste se borili protiv ove pojave?

Predsednik Thaçi: I ranije smo, ali i sada ćemo nastaviti da budemo beskompromisni u borbi protiv islamskog fundamentalizma, protiv radikalizma i protiv bilo kakvog ekstremizma koji se pojavu na Kosovu.  Bitno je da je Kosovo visoko ocenio sekretar Kerry, kao rukovodioca u regionu u borbi protiv ekstremizma. Mi ćemo i dalje nastaviti da budemo beskompromisni i svim našim institucionalnim mehanizmima sigurnosti mi ćemo se truditi da se ova pojava iskoreni sa Kosova u uskoj saradnji sa regionalnim vlastima, ali i sa međunarodnim prijateljima sa kojima se koordiniramo kako ova pojava, opasna po civilizaciju, ne bude prisutna ni na Kosovu, ni u drugim evropskim zemljama, niti bilo gde u svetu. Naravno, ovo je izazov. Ali ja sam ubeđen da ćemo i ovu bitku pobediti. Ni Kosovo, ni najmlađa država na svetu nije bila imuna. Imalo smo pojedince koji su otišli u Siriju i Irak, ali smo bili odlučni  tome da te ljude suočimo sa pravdom i da se suoče i sa ostalima koji su još uvek tamo, kao i u tome da budemo beskompromisni. Veoma je bitno da poslednih šest meseci nije bilo nijednog građanina koji je sa Kosova otišao kako bi učestvovao u ratovima u Siriji ili u Iraku. Jako je bitno da naglasim da je Kosovo ispunilo institucionalnu ili zakonsku prazninu, koju je ranije imalo, ali sada smo doneli zakon koji zabranjuje učestvovanje građana Kosova u tuđim ratovima.

Glas Amerike: Gospodine predsedniče, da li ke Kosovo u opasnosti od terorizma?

Predsednik Thaçi: Mislim da ono što se dogodilo u Parizu, Briselu i Ankari može da bude opasnost za svaku zemlju u Evropi, a ne samo za Kosovo, dakle mi treba da budemo odlučni i otvorenih očiju, treba da budemo svesni ne samo funkcionisanja zakona i sistema pravde, već i u smislu obrazovanja građana, da tako nešto nema nikakve veze sa verovanjem ili ideologijom, proto su to postupci zločinačko – finansijske organizacije ISIS.