Govor predsednika Thaçi-ja na konsultativnom sastanku radi osnivanja Komisije za istinu I pomirenje

Poštovani predsedniče Skupštine Kosova, g. Kadri Veseli,
Poštovani premijeru Kosova, g. Isa Mustafa,
Poštovani ambasadore Delawie,
Poštovana ambasadorko Apostolova,
Poštovani ambasadore Barthu,
Poštovani ministri, ambasadori, poslanici, prijatelji i podržavaoci Kosova,
Stručnjaci civilnog društva, medija i akademskog miljea,

Dame i gospodo,

Ove godine se navršava 18 godina, dakle skoro 2 decenije od završetka rata na Kosovu i devet godina nezavisnosti.

Istina je da smo mnogo napredovali od tada.

Kosovo je izgrađeno. Izgrađeni su gradovi, sela, naše uništene kuće.

Izgrađene su demokratske institucije kao i institucije vladavine zakona.

Osnovana je Policija, koja se danas smatra za najbolju i najpravičniju na Balkanu.

Zapravo, na prvi pogled danas na Kosovu gotovo i da na postoji znak koji bi pokazao da je ovde samo pre dve decenije bilo rata.

Međutim ratni užasi i naša bol za gubicima koji su naneti, za našim najvoljenijima koji su ubijeni ili koji su nestali, nisu nestali.

Još uvek mnoge albanske i srpske majke, ali i one iz drugih zajednica, traže njihove sinove i ćerke.

Još uvek postoji praznina među zajednicama i ova praznina još uvek može da nas drži u dubinama mržnje i neprijateljstva koje je naneo rat.

Dozvolite mi da se kratko osvrnem na jednu posetu koju sam imao pre nekoliko dana na Brezovici. Tamo sam sreo mnogo Srba. Nekoliko njih radi u ski centru, ali većina njih je nezaposlena. Problemi i brige koje imaju su isti kao i njihovih sugrađana Albanaca.

Građani Kosova, prema svim anketama koje su izvršene, imaju iste brige: nova radna mesta, ekonomski standard, bolji život za njihovu decu i za decu njihove dece.

Verujem da se slažemo oko toga da se nismo dotakli nečeg vrlo bitnog na Kosovu nakon rata.

Bol koji je nanesen ratom još uvek je kamen u srcima i okupira misli svakog Kosovara.

Podele i strah koje je izazvao rat još uvek su živi.

Neprijateljstva koje je izazvao rat još uvek su živa.

Jezik i rečnici koji su izazvali ova neprijateljstva, koji su izazvali rat, još uvek dominiraju u našem društvenom diskursu.

Kosovsko i balkansko društvo u celini, još uvek su taoci starih priča.

Jako je tužno da danas vidiš da i generacije koje su rođene nakon rata, gledaju na drugu stranu, na svoje vršnjake iz druge zajednice, kao na neprijatelje i opasnost.

A ne kao na susede i sugrađane.

Kosovsko društvo ne može da izgradi bolju budućnost ukoliko ostane talac prošlosti.

Dame i gospodo,

Danas sam vas pozvao da predstavim moju ideju o ovom temelju nad kojim ćemo izgraditi bolju budućnost za sve nas.

Da kažemo istinu i da se pomirimo sa našom prošlošću.

A nad ovom istinom i ovim pomirenjem, zatim ćemo izgraditi našu budućnost.

Ja sam sam bio u ratu i video sam i doživeo sam užase rata.

Video sam uništenja koja donosi rat, mržnju koju rat izaziva.

I u ratu sam izgradio uverenje da se angažujem na tome da se ti užasi više ne ponove.

Nikome.

Takođe sam video i doživeo sam da je naš bol isti. Za svakog roditelja, za svako dete, za svaku  sestru u svakog brata, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

Nije bol jednog člana albanske porodice veći, od člana srpske ili romske porodice za njegovim/ njenim bližnjim.

Kao predsednik Kosova, za mene su veoma bitni bili sastanci koje sam imao sa porodicama nestalih lica, iz svih zajednica.

Od njih sam video da su se ujedinili u bolu, da su jedno drugom priznali njihov boli. Oni su se familijarizovali u njihovom cilju.

Prvo i najbrže sprsko- albansko pomirenje dogodilo se među porodicama nestalih lica.

Shvatajući patnju jedni drugih postali su skoro kao porodica koja radi na jednom zajedničkom cilju, da zaključe poglavlje njihovih najbližih koji su nestali.

Oni su sada najbolji primer za nas ostale kako treba da se okrenemo prema budućnosti zatvarajući poglavlje prošlosti.

Istina čisti i oslobađa, pomaže, olakšava i vodi do pomirenja naroda i država.

Istina leči društva od osvete i mržnje.

Cilj je započinjanje novog života za sve građane, opraštajući, ali ne zaboravljajući, prihvatajući i priznajući zločine.

Ovo neće žrtvovati pravdu, već će joj pomoći.

Princip istine je od srži za pravdu.

Ovo ne podrazumeva brisanje zločina, brisanje od zla, ili da se neko krije iza neznanja, laži, ćutnje ili krijući zločin.

Istina treba da se zna koliko god da je gorka i ružna.

Nove generacije treba da znaju šta su radile ranije generacije, deca treba da znaju o njihovim roditeljima.

Međusobno poverenje treba da se stekne, a ne sa se negira, već da se preuzme odgovornost.

Poštujući dostojanstvo i integritet stranaka.

Ova inicijativa i ovaj prvi konsultativni sastanak došli su nakon mnogih konsultacija koje sam imao sa liderima pomirenja u čitavom svetu, obuhvatajući i nobelovce za mir.

Razgovarao sam i jako sam dugo razmišljao kako da započnemo jedan takav proces uz podršku građana, kako da započnemo proces istine i pomirenja.

Sastao sam se i sa mnogim Albancima, Srbima, Bošnjacima, Turcima, Romima, Aškalijama i Egipćanima, kako bi razgovarao o ovoj ideji i konceptu.

Ovaj forum koji težim da osnujem nije zamena za pravdu.

Kompromisa sa pravdom neće biti, jer istina proističe iz pravde.

Ovaj forum takođe nije zamena dijalogu između Kosova i Srbije u Briselu, već će biti pomoć za postizanje novih sporazuma o međudržavnom pomirenju.

Neko može da se zapita da li je ovo što danas radimo kasno?

Istina je da kasnimo, ali smo prvi na Balkanu, dakle želim da Kosovo bude model i za druge.

Neko može da se zapita da i će se prvo dogoditi izvinjenje pa zatim pomirenje?

Ali, poštovani prisutni, istina je da se istina i pomirenje ne postižu uslovljavanjem, već voljom i dobrim osećanjima.

Komisija za istinu i pomirenje ne traži da se kopiraju druge metodologije i instrumenti niti jedne zemlje na svetu.

Kosovo i Balkan imaju svoje specifičnosti.

Naša težnje je da stvorimo podržavajući mehanizam unutrašnjem otvorenom dijalogu među zajednicama na Kosovu o bolnoj prošlosti i da stvorimo zdrav osnov pomirenja.

Pomirenje ne može biti zasnovano na zaboravljanju onog što je loše.

Oproštaj i sećanje – da se sećamo i da ne koristimo pravo osvete.

Ovo e druga šansa za nov početak. I da se prisećamo bolne prošlosti jeste bitan deo novog početka.

Pogotovu ukoliko ne želimo da se prošlost ponovi.

Dozvolite mi da dodam da je ovo sastanak konsultativnog oblika.

To je prvi korak na dugom putovanju.

Nadam se da će se doprinosom prijatelja Kosova, verskih zajednica i celokupnog civilnog društva.

Dodeliti i budžet za inicijative koje će podržati ovaj proces  od strane civilnog društva i inkorporisaću u sve moje sastanke po celom Kosovu i razgovor o pomirenju i istini.

Pozivam vas sve da pomognete ovaj proces.

Hvala!