Govor predsednika Kosova, Hashima Thaçija, na Konferenciji u Minhenu na temu: ‘In or out? The counties in-between Russia and Europe?’ („U ili van? Zemlje između Rusije i Evrope?“)

Veoma sam privilegovan danas što sam među vama, upravo na dan kada obeležavamo desetogodišnjicu proglašenja države Kosovo.

Bila mi je velika čast kada sam u nedelju popodne, 17. februara 2008. godine, kao premijer Vlade Kosova, pročitao Deklaraciju nezavisnosti Kosova.

Ova Deklaracija nije definisala samo status Kosova. Njome smo mi, kao političari i građani Kosova, potvrdili da gradimo državu koja će imati dobre političke i građanske liberalne i demokratske evropske vrednosti. Državu koja teži da postane sastavni deo Severno-atlantskog saveza i Evropske unije.

Nije ni moglo da se dogodi drugačije: Oslobođenje i nezavisnost Kosova su zaista evropske i zapadnjačke vrednosti.

Ne bi se oslobođenje kosovske države dogodilo bez izuzetnog partnerstva Kosova sa SAD-om i Evropom.

Državu Kosovo je još tada priznalo 115 država.

Postigla je da zabeleži napredak u svim mogućim pravcima.

Ali, iz poznatih razloga, priča o Kosovu nije zaokružena u potpunosti, mi još uvek nismo postali članica OUN-a, a naše putovanje prema EU je izuzetno komplikovano.

Ali, građani Kosova znaju šta žele, i mi kao politički rukovodioci nemamo nikakvu sumnju o tome koji treba da bude naš pravac kao države.

Kosovo je najviše proevropska država, najviše proamerička država i najviše prozapadnjačka država na Balkanu.

Mi smo ponosni na ovu činjenicu.

Ujedinjeni smo na Kosovu u vezi naše orijentacije.

Ali, mi na Kosovu smo se poslednjih deset godina suočavali sa ogromnim posledicama nedostatka jedinstva EU što se tiče kosovske države.

23 države članice EU su priznale nezavisnost Kosova, ali pet država nije.

Da postoji jedinstvo EU o Kosovu, da je EU jednoglasno govorila sa stavom o Kosovu, ubeđen sam da bi kosovska država bila najstabilnija država.

Takođe sam siguran da bi u tom slučaju mi normalizovali u potpunosti odnose sa Srbijom, što bi bilo u korist Kosova, Srbije i celog regiona.

Jedinstvenošću EU u vezi sa Kosovom, većom odlučnošću EU da integriše preostalih šest država Zapadnog Balkan u EU, ubeđen sam da danas ne bismo morali da se bavimo ovom temom, koja povezuje zaostatke u procesu proširenja EU i sa evidentnim napretkom ruskog faktora u ovom delu Evrope.

Ali, gledajmo napred, i izrazimo političku i diplomatsku odlučnost koja može da iskoristi novi trenutak koji se stvara na ovom prostoru Balkana Strategijom o proširenju EU, koja je izneta pre nekoliko dana.

U tom kontekstu, mi kao Kosovo smo posvećeni tome da dovršimo dijalog sa Srbijom, kako bi Sporazum postao zakonski obavezujući kao dve susedne države, koje će ući u neviđeni period u našoj zajedničkoj istoriji, dobrog susedstva, pomirenja, a što da ne i prijateljstva u zajedničkoj evropskoj budućnosti.

Mi nemamo vremena za gubljenje, ni mi, ni Srbija.

Mi na Kosovu želimo da još ove godine damo uspešan epilog ovom dijalogu, koji će sa Sporazumom koji je zakonski obavezujući, biti izuzetno dostignuće za nas, za čitav region i za celu Evropu.

Kosovo je spremno da načini poslednji korak u tom pravcu, jer znamo da će ovaj veliki sporazum biti vrhovna garancija za trijumf mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.

Šta više, ovaj Sporazum će biti najviše evropski akt u regionu godinama zaredom, ako ne i duže.

Nadam se da će se u Briselu shvatiti, kao nikada ranije, koliko je bitno postizanje ovog Sporazuma, i kakav uticaj će on imati na finalizaciju političke i geografske karte EU, uz obuhvatanje i šest država Zapadnog Balkana.

Hvala vam na pažnji!